Nije mi više čudno kada čujem da je stres uzrok nekim bolestima. Apsolutno se slažem sa tim iz ličnog iskustva, a evo i zašto.
Imam trideset godina. U svom životu sam nekakvom uzlaznom putanjom pratila liniju života. Osnovna škola – vukovac, gimnazija – odlična, fakultet – u roku, prosek malo više od proseka. Odmah nakon mastera počela je praksa. Jedna pa druga korporacija. U prvoj sam naučila gde je najbolji buter kroasan na Dorćolu i gde se kupuje pidžamica sa likom Patrolnih šapa za direktorkinog sinčića. Excel tabele sam pravila žmureći, kući odlazila umorna i iscrpljena. Svaki dan sam bila ispraćana na posao sa rečenicom moje mame koliko je ponosna na mene što sam dobila praksu u tako velikoj firmi. Zaboravljajući da ni peti deo radnog vremena ne radim na poziciji za koju sam primljena. No, kada je trening živaca i izdržljivosti konačno završen, došla sam do statistike da sam četvrtinu vremena koju sam radila odlazila na praksu pod infekcijama. Uzrok jasan – stres, stres, stres! Nedovoljno plaćena i nedovoljno poštovana za sav elan kojim sam obavljala sporedne poslove. Upala bešike kao ahilova peta na svaka dva meseca. Antibiotici, pa onda obavezne dijareja, iscrpljenost i hroničan umor nakon infekcija.
Mudrost se stiče iskustvom
Na drugom poslu, druga priča. Velika korporacija, opet… ali manji tim. Poštovanje, timski rad, napredovanje. Sve nekako kako treba. Prekovremeno ostajanje mi i nije toliko smetalo jer sam videla da je neko to primećivao. Moj trud se cenio, a ja sam znala u startu da se postavim. Životne okolnosti nose i nepredvidive situacije. Bolest roditelja je nadomestila onaj stres sa prethodnog posla. Dakle, stres i pad imuniteta, ponovne upale, antibiotici, umor, bezvolja i potpuno poremećena crevna flora. Mislila sam da su to takozvana nervozna creva. Nakon infekcija, više me je mučio stomak nego bilo šta drugo. Uzimala sam neke probiotike, uglavnom one koje su bile na promociji u lokalnoj apoteci. Nisam se bavila preterano izborom, mislila sam da je to sve isto i da se ne razlikuju mnogo među sobom.
Život sa sobom nosi izazove, ali i lekcije na putu ka iskustvu. Prihvatila sam da je problem do mene, mog organizma ne razmišljajući preterano kako da rešim problem koji me je dosta usporavao. Poznat mi je osećaj da se čovek čak i na loše navikne, da mi je kvalitet života u tim trenucima dosta lošiji. Sve to je naravno bila moja perspektiva gledanja stanja jer nisam imala mogućnost da saznam više o svemu.
U razgovoru sa maminom prijateljicom, inače apotekarkom u penziji čula sam jednu pametnu stvar – imunitet dolazi iz creva. Onako majčinski mi je rekla da pripazim na sebe i kako se nosim sa izazovima. Rekla mi je i da uvraženo mišljenje da se probiotici piju samo pred put i samo onda kada nas muči dijareja, su toliko pogrešni i to samo zato što se niko nije pozabavio da nam objasni kakvu sve ulogu imaju te čudesne kapsule. Priroda nam je pružila tako jednostavno rešenje, a mi to ne znamo. Probiotici nisu neophodni samo za osnovne probleme kojima su namenjeni. Saznala sam da probiotik treba uzimati svakako tokom uzimanja antibiotske terapije koja je kod mene zbog upale bešike bila česta, već i da su jako korisni u periodu života kada nas očekuje pojačan umor i stres.
Sve je do nas, do naših izbora
Nakon toga što je neko bio voljan da svoje iskustvo i znanje podeli sa mnom, shvatam i biram da verujem onim ljudima i stručnjacima koji pre svega pričajući o mom problemu, čine da se on nekako čini rešivim. Mamina prijateljica mi je otvoreno rekla da na tržištu danas ima svega i svačega, da obratim pažnju. Jasno mi je objasnila da ni jedan probiotik ne može da šteti, jednostavno neće svaki biti toliko delotvoran pa je u praksi to jasno kao gubljenje vremena. A ja vreme za gubljenje definitivno nemam. Preuzela je na sebe da ispita koji je to probiotik kod nas pouzdan, dala mi dva predloga, a ja sam se odlučila za Flonivin plus jer kao što ona kaže:
˝To je naša Galenika, imaju odličnu tehnologiju i našem čoveku najbolje prijaju˝
U kućnoj apoteci imam uvek bar dve kutije probiotika, dokupim tu i tamo po koju za dopunu zaliha jer stres ne bira vreme.
Trenutno sam u procesu prikupljanja dokumentacije za stambeni kredit. Sve je jasno da me stres neće ni ovog puta zaobići… Međutim, sada u nove izazove ulazim spremna i naoružana iskustvom, strpljenjem i pre svega brigom o sebi na prvom mestu. Za nove izazove se pripremam bez straha jer znam da su predamnom nova poglavlja koja se neće otvarati uz tuđu pomoć.